Panixen™ Serbia
Opis:
Periodično doživljavanje anksioznosti je normalan deo života. Međutim, ljudi sa anksioznim poremećajima često imaju intenzivnu, preteranu i stalnu anksioznost i strah od svakodnevnih situacija. Često, anksiozni poremećaji uključuju ponavljajuće epizode iznenadnih osećanja intenzivne anksioznosti i straha ili užasa koji dostižu vrhunac u roku od nekoliko minuta (napadi panike).
Ova osećanja anksioznosti i panike ometaju svakodnevne aktivnosti, teško ih je kontrolisati, nisu proporcionalna stvarnoj opasnosti i mogu trajati dugo vremena. Možete izbegavati mesta ili situacije kako biste sprečili ova osećanja. Simptomi mogu početi u detinjstvu ili tinejdžerskim godinama i nastaviti se u odraslom dobu.
Primeri anksioznih poremećaja uključuju generalizovani anksiozni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija), specifične fobije i anksiozni poremećaj razdvajanja. Možda imate više od jednog anksioznog poremećaja. Ponekad je anksioznost rezultat zdravstvenog stanja koje zahteva i lečenje.
Bez obzira na oblik anksioznosti koji imate, terapija lekovima i/ili suplementima može pomoći.
Simptomi
Uobičajeni znaci i simptomi anksioznosti uključuju:
Osećaj nervoze, nemira ili napetosti
Osećaj predstojeće opasnosti, panike ili propasti
Ubrzan rad srca ubrzano disanje (hiperventilacija, preznojavanje)
Tremor
Osećaj slabosti ili umora
Problemi sa koncentracijom ili razmišljanjem o nečemu drugom osim vaših trenutnih briga
Imate problema sa spavanjem
Imate problema sa gastrointestinalnim traktom (GI).
Imate poteškoća da kontrolišete svoje brige
Imate želju da izbegnete stvari koje izazivaju anksioznost
Postoji nekoliko tipova anksioznih poremećaja:
Agorafobija je vrsta anksioznog poremećaja u kojem se plašite i često izbegavate mesta ili situacije koje mogu izazvati paniku i učiniti da se osećate zarobljeno, bespomoćno ili neprijatno.
Anksiozni poremećaj zbog zdravstvenog stanja uključuje simptome teške anksioznosti ili panike koji su direktno uzrokovani fizičkim zdravstvenim problemom.
Generalizovani anksiozni poremećaj uključuje upornu i preteranu anksioznost i anksioznost zbog aktivnosti ili događaja – čak i običnih, rutinskih problema. Briga je nesrazmerna stvarnim okolnostima, teško se kontroliše i utiče na to kako se osećate fizički. Često se manifestuje i depresijom.
Panični poremećaj uključuje ponavljajuće epizode iznenadnih osećanja intenzivne
anksioznosti i straha ili terora koji dostižu vrhunac u roku od nekoliko minuta (napadi
panike). Ovi napadi panike mogu dovesti do anksioznosti da će se ponovo pojaviti ili
da se izbegnu situacije u kojima se napad dogodi.
Socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija) uključuje visok nivo anksioznosti, straha i izbegavanja društvenih situacija zbog osećanja sramote, samosvesti i zabrinutosti da će vas drugi osuđivati ili negativno gledati.
Specifične fobije karakteriše intenzivna anksioznost kada ste izloženi određenom objektu ili situaciji i želji da se to izbegne. Fobije izazivaju napade panike kod nekih ljudi.
Anksiozni poremećaj izazvan lekovima karakterišu simptomi teške anksioznosti ili panike koji su direktan rezultat zloupotrebe droga, uzimanja lekova, izlaganja toksičnoj supstanci ili povlačenja droge.
Kada kse javiti lekaru?
Obratite se svom lekaru ako:
Osećate se kao da brinete previše i to ometa vaš rad, odnose sa okruženjemi, ili drugie delovei vašeg života.
Strah, briga ili anksioznost vas uznemiravaju i teško ih je kontrolisati
Osećate se depresivno, imate problema sa upotrebom alkohola ili droga, ili imate
druge probleme mentalnog zdravlja zajedno sa anksioznošću
Mislite da vaša anksioznost može biti povezana sa fizičkim zdravstvenim problemom
Imate samoubilačke misli ili ponašanja – ako je to slučaj, odmah I bez odlaganja
potražite stručnu pomoć
Vaše brige možda neće nestati same od sebe, a vremenom se mogu pogoršati ako ne potražite pomoć. Posetite svog lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje pre nego što se vaša anksioznost pogorša. Lakše je lečiti je ako dobijete pomoć na vreme.
